 Dicamba je pesticid poznat po uništavanju susednih useva i narušavanju životne sredine. Uprkos sudskim presudama, SAD razmatraju njegovu ponovnu legalizaciju – dok je u EU i dalje u upotrebi, ali pod regulacijom.
EPA administracija želi da ponovo odobri korišćenje pesticida dicambe, koji je dvaput zabranjivan sudskim presudama u SAD, za primenu na genetski modifikovanoj soji i pamuku. Odluka je praćena kritikama zbog bliske veze sa agrohemijskim gigantima Bayer, BASF i Syngenta, a kritičar Kyle Kankler donosi optužbe za industrijski uticaj na vlast.
Da li se dicamba koristi u Evropi?
Da, dicamba je zakonito odobrena supstanca u Evropskoj uniji, u okviru Direktive 91/414/CEE i propisa koji su produžili njen status do 31. marta 2027. godine
Dicamba je svrstana u Part A aktivnih supstanci odobrenih za biljna zaštitna sredstva
Gde i kako se koristi u Evropi?
Dicamba se primenjuje u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Poljskoj, kao i u Švajcarskoj
Osnovne primene uključuju borbu protiv dvolisnih korova u žitaricama, voćarstvu, travnjacima i duž saobraćajnica. Često se kombinuje sa drugim herbicidima poput 2,4-D
Prisutna su i ograničenja za maksimalne nivoe ostatka pesticida u hrani i stočnoj hrani prema propisima EU (Regulacije EU 396/2005 i njene dopune iz 2012. i 2014.)
Kako se dicamba tretira s obe strane Atlantika
Razlika između pristupa upotrebi dicambe u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji ne može biti jasnija — dok se u Americi vodi politička i pravna borba, Evropa insistira na regulatornoj strogosti i transparentnosti.
U Sjedinjenim Državama, Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) uprkos dvema sudskim zabranama (2020. i 2024. godine), ponovo razmatra registraciju dicambe za upotrebu na genetski modifikovanoj soji i pamuku. Ovaj potez dolazi uprkos ozbiljnim dokazima o njenoj štetnosti, naročito kada je reč o volatilnosti i “driftovanju” — širenju pesticida izvan ciljanih područja, što je već uništilo milione hektara susednih useva. Kritike su usmerene i na sumnjive veze između EPA i agrohemijske industrije, s obzirom na postavljanje bivšeg lobiste Američke asocijacije za soju na visoku funkciju unutar same agencije.
Za razliku od toga, Evropska unija je odobrila dicambu do 31. marta 2027. godine, ali pod jasno definisanim i strogim uslovima. Svaka upotreba podložna je detaljnoj proceni rizika i strogoj evidenciji ostataka pesticida u hrani, u skladu s propisima EU i uacijama Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA). Regulativa jasno definiše bezbednosne granice, način primene i zaštitne mere kako bi se rizici sveli na minimum.
Dok američka agencija pokazuje sve veću ranjivost na industrijski uticaj, evropski sistem insistira na procenama koje sprovode nezavisna tela u saradnji sa nacionalnim regulatorima, zadržavajući daleko veću dozu javnog poverenja.
U Evrospkoj uniji, dicamba nije zabranjena, ali je dozvoljena u strogo kontrolisanim uslovima. Upotreba je manje rasprostranjena nego u SAD, a zakonodavstvo EU zahteva uaciju rizika, javnu transparentnost i evidenciju o rezidualima u hrani. S druge strane, američka politika izaziva zabrinutost zbog ponovnog razmatranja dicambe uprkos ozbiljnim dokazima o šteti i pravnim zabranama.
Međutim, i pored ovih mera, postoje ozbiljne sumnje i zabrinutosti. Dikamba je poznata po svojoj sposobnosti da izazove štetu čak i pri malim dozama, naročito zbog volatilnosti i vetra koji može nositi pesticide dalje od mesta primene. To može ugroziti ne samo druge useve, već i prirodne ekosisteme i neciljane biljke.
Takođe, postoji bojazan da stroge regulative i dozvole koje trenutno važe mogu biti pod pritiskom industrijskih lobija, kao što je to već viđeno u SAD. Iskustvo iz Amerike upozorava da bez pažljivog i transparentnog nadzora, postoji rizik da će se dozvoliti ili čak podsticati prekomerna i neodgovorna upotreba.
Za evropske poljoprivrednike i potrošače, važno je da prate ovu temu, zahtevaju strožiju kontrolu i traže održiva rešenja koja neće ugroziti zdravlje ljudi, životnu sredinu i dugoročnu plodnost zemljišta.
|
Natisni