 Nakon što je Velika Britanija zvanično uvela obaveznu proveru starosti za pristup određenim online sadržajima, pet zemalja EU započinje testiranje novog sistema verifikacije uzrasta – uz ambiciju da ‘zaštiti decu na internetu, ali i sačuva digitalna prava odraslih korisnika’.
Danska, Grčka, Španija, Francuska i Italija prve su zemlje koje će testirati aplikaciju za proveru starosti koju je Evropska komisija predstavila 14. jula 2025. godine.
Ova na dolazi manje od dve nedelje pre nego što je Velika Britanija, 25. jula, zvanično počela da sprovodi Online Safety Act – zakon koji zahteva verifikaciju starosti za pristup sajtovima sa sadržajem za odrasle. Taj potez izazvao je buru zabrinutosti zbog narušavanja privatnosti korisnika, što je dovelo do naglog porasta upotrebe VPN aplikacija u Velikoj Britaniji.
EU model: sigurnost bez ‘otkrivanja identiteta’
Evropska komisija tvrdi da je njen sistem osmišljen tako da potvrdi da je korisnik stariji od 18 godina – bez otkrivanja bilo kakvih ličnih podataka.
„Rešenje se bazira na open-source tehnologiji i osmišljeno je da bude robusno, jednostavno za korišćenje, uz punu zaštitu privatnosti i kompatibilnost sa budućim digitalnim identitetima EU građana“, navodi Komisija.
Ova tehnička platforma predstavlja ključni korak u primeni pravila o zaštiti dece u okviru Digital Services Act-a (DSA).
Zakonodavci tvrde da je cilj da se postavi novi standard za očuvanje privatnosti kada je u pitanju verifikacija uzrasta – online platforme bi ubuduće dobijale samo potvrdu da je korisnik 18+, bez dodatnih informacija.
Planira se i integracija tehnologije „zero-knowledge proofs“, koja omogućava potvrdu činjenica bez otkrivanja izvora. Obavezna primena širom EU očekuje se tokom 2026. godine.
A šta se dešava u Velikoj Britaniji
Od 25. jula, milioni korisnika u Britaniji moraju biti spremni da dokažu svoje godine kako bi pristupili određenim sadržajima – od sajtova za odrasle, preko aplikacija za upoznavanje, do gaming i društvenih mreža koje prikazuju „štetni sadržaj“.
Regulator Ofcom dozvol različite metode:
- skeniranje lica,
- provera putem bankovnih kartica,
- digitalni ID novčanici,
- potvrda preko mobilnih operatera,
- čak i procena uzrasta na osnovu e-mail adrese.
Ovakav sistem nailazi na ozbiljne kritike stručnjaka i boraca za digitalna prava – nejasne definicije štetnog sadržaja i osetljive metode provere otvaraju prostor za zloupotrebe i ugrožavanje privatnosti građana.
|
Natisni