 Decenijama nas izveštavaju o klimatskim promenama i upozoravaju na katastrofu: ledeni pokrivači se tope, nivo mora raste, a ljudska civilizacija je na ivici bez presedana. Međunarodni sud pravde (ICJ) je čak naveo da rast temperature dovodi do topljenja glečera i preti obalnim zajednicama nezabeleženim poplavama. Ali, da li su ove tvrdnje zaista zasnovane na naučnim činjenicama?
Istorijski podaci pokazuju da je tokom Holocenskog temperaturnog maksimuma (perioda pre oko 4-8.5°C toplijeg nego danas) nivo mora bio niži nego sada, što baca sumnju na trenutne prognoze katastrofalnog porasta. Kako je moguće da je grenlandski ledeni pokrivač izdržao tadašnje zagrevanje, a sada bi trebalo da uzrokuje poplave?
Nedavne tri studije iz 2025. godine donose revolucionarne uvide koji menjaju dosadašnje klimatske dogme.
Prva studija, objavljena u Science China Earth Sciences, otkriva da je ledeni pokrivač Antarktika prvi put u decenijama zabeležio neto dobitak mase između 2021. i 2022. godine. Uzrok tome je obilna snežna padavina na Istočnom Antarktiku i Antarktičkom poluostrvu, što je nadoknadilo gubitke u Zapadnom Antarktiku. Ovaj podatak osporava ideju da je Antarktik u stalnom i nepovratnom padu.
Druga studija u Earth and Space Science Open Archive kritikuje postojeće modele koji predviđaju budući porast nivoa mora, navodeći da oni ne uzimaju u obzir sve ključne procese i povratne informacije, zbog čega su njihova predviđanja često netačna. Autori ističu da je problem u prejednostavnim modelima koji linearnim metodama pokušavaju da predvide ponašanje složenih klimatskih sistema.
Treća studija objavljena u PLOS ONE uvodi novu metodu rekonstrukcije klimatske istorije pomoću proksi podataka i ističe da su tvrdnje o istorijski neviđenom zagrevanju i porastu nivoa mora preterane i neosnovane.
Svi ovi nalazi postavljaju pitanje: ako je Grenland bio topliji dok je nivo mora bio niži, ako Antarktik trenutno dobija masu, i ako su klimatski modeli neprecizni, šta zapravo pokreće današnji porast nivoa mora?
Prema izveštajima IPCC, nivo mora će rasti zbog topljenja glečera i ledenih pokrivača. Ali ako najveći ledeni pokrivači ne gube masu, a neki je čak dobijaju, kako to objasniti?
Uz to, prva polovina 2025. godine je bila najhladnija u poslednjim decenijama, a leto ove godine je praktično „otkazano“.
U Nemačkoj se temperatura očekivano spustila i do 7 stepeni ispod proseka za jul, sa kišom i tmurnim danima. Globalno, prosečna temperatura je pala za oko 0,7°C, ali o tome mediji ne izveštavaju.
Ova nova saznanja i vremenski obrasci ukazuju da postoje ozbiljne nejasnoće i protivrečnosti u trenutnim klimatskim narativima i prognozama, što zahteva temeljnu naučnu reviziju i dalja istraživanja.
|
Natisni