|
| 09. 07. 2025 |
  |
Ujedinjene nacije su predstavile svoj prvi Izveštaj o globalnim rizicima, u kojem su tzv. „dezinformacije i dezinformisanje“ označeni kao jedan od najozbiljnijih izazova sa kojima se svet danas suočava.
U sklopu tog izveštaja objavljeno je i formiranje posebne radne grupe, čiji zadatak će biti da se bavi uticajem “neodobrenih narativa” koji bi mogli ometati sprovođenje programa UN-a, posebno ključnog projekta – Agende 2030.
Umesto da promoviše otvorenu debatu i transparentnost, UN je izabrala pristup koji se fokusira na upravljanje time koja informacija sme da se vidi i čuje.
Iako zvanično objašnjenje sugeriše brigu za javno dobro, suštinski fokus je na zaštiti interesa UN-a od bilo kakvih „ometanja“.
Prema navodima iz izveštaja, ispitanici – među kojima su bile države članice, nevladine organizacije, privatne kompanije i druge grupe – skoro jednoglasno su pozvali na zajedničku akciju vlada i koalicija više aktera u borbi protiv navedenih rizika.
Međutim, u celom dokumentu nema konkretne podrške slobodi govora niti otvaranju javne rasprave. Dominantan pristup je centralizovana kontrola nad informacijama i narativima.
Novoformirana radna grupa ima samo jedan zadatak: da proceni kako tzv. dezinformacije utiču na sposobnost UN-a da realizuje svoje ciljeve.
Izveštaj ne objašn kako bi ova inicijativa mogla da koristi javnosti ili da ojača demokratske vrednosti. Umesto toga, misija tima je izolovanje operacija UN-a od ometanja, posebno kada je reč o Ciljevima održivog razvoja (SDGs).
Ti ciljevi čine temelj Agende 2030, i obuhvataju gotovo sve oblasti upravljanja i razvoja – od klime i obrazovanja, do zdravstva i tehnologije.
Ovo nije prvi pokušaj UN-a da reguliše globalnu komunikaciju. Već 2023. godine, organizacija je predstavila Dobrovoljni kodeks ponašanja za informativni integritet na digitalnim platformama.
Dok je javnosti predstavljen kao vodič za borbu protiv dezinformacija, dokument zapravo uvodi širok sistem filtriranja sadržaja i sprovođenja jedinstvenog narativa. Kodeks podstiče saradnju između vlada, tehnoloških kompanija, medijskih kuća i oglašivača u „utišavanju sadržaja“.
Među preporukama su: stroža algoritamska kontrola, zabrana oglašavanja pored „problematičnog“ sadržaja i masovni programi za proveru činjenica. Edukacije i obuke se ne predlažu da bi se podstaklo kritičko mišljenje, već da bi se učvrstilo zajedničko shvatanje šta je neprihvatljiv govor.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 09. 07. 2025 
234 ogleda, 
0 komentara
