|
| 10. 07. 2025 |
  |
Počevši od 2027. godine, vozače u EU očekuje šok na pumpama. Evropski sistem trgovine emisijama (ETS II) biće proširen i na saobraćaj i građevinski sektor.
Sprema se još jedan talas poskupljenja. I da — opet je glavni pokretač inflacije klimatska politika Evropske unije, kao što je to sve češće slučaj. Bundestag je već krajem januara usvojio reformu ETS-a koja predviđa slobodnu trgovinu CO₂ sertifikatima od 2027. godine, kako u sektoru saobraćaja, tako i u sektoru grejanja i gradnje.
Šta je odlučeno?
Do kraja 2026, Nemačka primenjuje fiksnu cenu na emisiju CO₂ kroz upotrebu fosilnih goriva. Trenutno ta cena iznosi 55 evra po toni, a planira se povećanje na 65 evra već sledeće godine. Nakon toga, ta politički određena taksa prestaje da važi. Od 2027, cenu određuje evropsko tržište emisijama — kompanije će morati da licitiraju za pravo na emisiju pre nego što troše gorivo, a EU zadržava pravo da odredi maksimalan broj sertifikata u opticaju. Ovo je najmoćniji alat koji je Evropska komisija ikada imala za direktno upravljanje ponašanjem građana.
Šta to znači za svakodnevni život?
Prema procenama ADAC-a, od 2027. godine očekuje se skok cene goriva i do 38 centi po litru dizela ili benzina, u zavisnosti od tržišnih uslova — a može biti i gore. Za 2026. već se predviđa rast od oko 3 centa.
Za četvoročlanu porodicu sa dva vozila i godišnjom potrošnjom od 30.000 kilometara, dodatni trošak zbog veštački izazvane nestašice emisijskih dozvola može iznositi između 500 i 800 evra godišnje. Za mnoge građane iz ruralnih i manje razvijenih regiona, mobilnost postaje luksuz. Milioni ljudi koji zavise od automobila za posao i život postaju kolateralna šteta. Politički gledano — oni su samo tiha većina koja plaća ceh.
I sve to dok država već uzima 54% poreza na pumpi — i još joj nije dosta.
Tek naknadno su se socijalne organizacije oglasile povodom nadolazećeg udara na džep građana. U svom planu od pet tačaka, zahtevaju drastično povećanje EU Fonda za klimatsku socijalnu zaštitu, koji trenutno iznosi 65 milijardi evra. Taj novac bi trebalo da ublaži teret za siromašna domaćinstva i male firme tokom prelaska na sistem slobodne trgovine emisijama.
To je već poznati obrazac: Brisel izazove eksploziju troškova, usledi talas vapaja za subvencijama, a onda dolaze novi fiskalni nameti. Na kraju je jasno ko sve to plaća: poreznik, koji dvaput izdvaja novac — jednom za emisije, drugi put za socijalne nadoknade.
Pogled preko okeana
U SAD situacija izgleda drugačije. Dok Nemačka uvodi CO₂ takse koje bi mogle da povećaju cenu goriva za 38 centi po litru, prosečna cena benzina u SAD je oko 0,83 evra po litru.
Pod novim predsednikom Donaldom Trampom, SAD su krenule drugim putem: deregulacija energetskog sektora, ubrzana izgradnja naftovoda i gasovoda, povećanje proizvodnje fosilnih goriva. Subvencije za zelenu energiju se smanjuju, a tržište odlučuje gde će kapital teći.
Ova strategija ima za cilj da obezbedi energetsku sigurnost, održi niske cene i ojača energetsku suverenost SAD, kao najvećeg proizvođača nafte na svetu.
Politika bez mere i razuma
Doslednim sprovođenjem briselskog zahteva za slobodno formiranje cena CO₂ dozvola, Nemačka još jednom izdaje radni deo društva koji zavisi od mobilnosti. I to u trenutku kada se privreda već guši u regulaciji, birokratiji i porezima, zarobljena u recesiji bez izlaza.
Planirano uvođenje CO₂ tržišta od 2027. nije samo socijalni rizik, već i ekonomska pretnja koja ignoriše stvarnost.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 10. 07. 2025 
199 ogleda, 
0 komentara
