|
| 29. 07. 2025 |
  |
Cenzura bez granica: Američki Kongres proziva EU zbog gušenja slobode govora
Novi izveštaj Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma SAD upozorava da Evropska unija koristi Zakon o digitalnim uslugama (DSA) da pritisne onlajn platforme da cenzurišu političke stavove, satiru i komentare — bez obzira na zakonitost ili poreklo.
Iako se DSA javno promoviše kao okvir za digitalnu bezbednost, on omogućava EU regulatorima da prete platformama visokim kaznama ako ne usklade pravila moderacije sa ideološkim standardima Brisela.
Istraga, pod vođstvom predsednika odbora Džima Džordana (R-Ohajo), potiče od incidenta iz 2023. godine kada je tadašnji EU komesar za unutrašnje tržište, Tjeri Breton, sugerisao da livestream između Ilona Maska i Donalda Trampa može predstavljati „nezakonit sadržaj“ prema DSA.
Kasnije je Evropska komisija odbacila tu tvrdnju, a Breton je pod pritiskom predsednice Komisije Ursule fon der Lajen podneo ostavku. Njegova naslednica, Hena Virkunen, nastavila je da podržava i sprovodi najstrože kontrole sadržaja iz tog zakona.
Izveštaj otkriva da DSA daje regulatorima široka ovlašćenja da zahtevaju uklanjanje sadržaja koji osporava njihove zvanične narative.
„DSA tera kompanije da menjaju globalne politike moderacije sadržaja,“ navodi se u izveštaju, uz dodatak da „evropski regulatori očekuju da platforme ispune zahteve cenzure iz DSA menjajući svoje globalne politike.“ Ovi zahtevi prevazilaze granice Evrope, prisiljući američke tehnološke gigante da se prilagode evropskim normama govora koje su u sukobu sa Prvim amandmanom SAD.
Platforme koje ne poštuju zakon rizikuju kazne do 6% globalnog prihoda i mogu biti privremeno blokirane u EU u „izuzetnim okolnostima“ vezanim za javno zdravlje ili bezbednost.
Pored toga, platforme moraju rešavati sporove preko „sertifikovanih arbitara“ koje odobrava EU, a koji nisu nezavisni od EU institucija. Ovo podstiče arbitre da budu na strani regulatora i tera kompanije na samo-cenzuru pre nego što spor dođe do arbitraže, posebno jer one snose troškove ako izgube.
Poslanici tvrde da se zakon koristi za gušenje zakonite političke debate, posebno konzervativnih stavova, kao i satire i mimova. „Evropski cenzori na nivou Komisije i država članica ciljaju na osnovni politički govor koji nije ni štetan ni nezakonit,“ navodi odbor. Primer iz interne EU radionice označio je frazu „moramo vratiti našu zemlju“ — uobičajeni politički slogan — kao „nezakoniti govor mržnje.“
Nije samo politički govor na meti. „Dokumenti otkrivaju da su humor i satira glavni ciljevi cenzure po DSA,“ a EU moderatori podstiču platforme da uklanjaju i „mimove koji se mogu koristiti za širenje govora mržnje ili diskriminatornih ideologija.“ Rezultat je, prema odboru, da „platforme moraju cenzurisati političke stavove, humor i satiru koji se ne uklapaju u režim cenzure EU.“
Izveštaj kritikuje i prag od 45 miliona mesečnih korisnika za definisanje „veoma velikih onlajn platformi.“ Taj prag uvodi strogu kontrolu američkih kompanija poput X-a i Mete, dok većina evropskih firmi prolazi bez sličnog nadzora.
Dokumenti pokazuju da su EU zvaničnici redovno vršili pritisak na tehnološke kompanije da usvoje tzv. „dobrovoljne“ kodekse sadržaja.
Odbor ističe da je Komisija pokrenula istragu protiv X-a nakon što je kompanija odbila da koristi spoljne proverivače činjenica koje je odobrila EU.
DSA takođe sadrži finansijske pretnje koje podstiču poštovanje zakona. „DSA tera društvene mreže da se povinuju zahtevima EU zbog ogromnih kazni za nepoštovanje,“ piše u izveštaju. „Platforme koje se smatraju neusklađenim mogu biti kažnjene do 6% globalnog prihoda.“
Odbor je pregledao i interne materijale sa zatvorene radionice održane 7. maja, posvećene primeni DSA.
Na tom događaju, održanom pod pravilom Chatham House, učesnici nisu smeli otkrivati detalje diskusija niti identitet učesnika.
Učesnici su razmatrali kako bi fiktivna platforma „Delta“ trebalo da reaguje na određeni sadržaj po pravilima DSA, uključujući izmene globalnih uslova korišćenja i saradnju sa „pouzdanim proverivačima“ i civilnim organizacijama za identifikaciju štetnog sadržaja.
Zabeleženo je da je postojao pritisak da se ukloni čak i zakonit sadržaj koji bi mogao biti ocenjen kao uvredljiv ili štetan.
Izveštaj navodi stvarne primere primene DSA. U Poljskoj je državna agencija označila TikTok video u kome se tvrdi da „električni automobili nisu ni ekološko ni ekonomsko rešenje.“
Francuska policija je pokušala da ukloni objavu na X-u iz SAD u kojoj se satirično navodi da je teroristički napad koji je izvršio sirijski izbeglica možda posledica blagonaklonih francuskih imigracionih i državnih politika. Nemačke vlasti su tvit koji poziva na deportaciju stranaca sa kriminalnim dosijeima okarakterisale kao „podstrekavanje na mržnju,“ „podstrekavanje na nasilje“ i „napad na ljudsko dostojanstvo.“
Organizacije finansirane od EU, poput Instituta za strateški dijalog i Access Now, forsiraju platforme da uklanjaju sadržaj koji smatraju da širi mržnju ili dezinformacije.
Evropska Digitalna medijska opservatorija kritikovala je korisničke sisteme za proveru činjenica poput Community Notes, tvrdeći da su rešenja zasnovana na zajednici neefikasna u borbi protiv dezinformacija.
Izveštaj upozorava i na praksu država članica EU da koriste sudske presude za globalne zahteve za uklanjanje sadržaja.
|
Slike:
 Komentari 0
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 29. 07. 2025 
112 ogleda, 
0 komentara
