 Ketrin De Bol, izvršna direktorka Europola od 2018. godine, u nedavnom intervjuu za belgijski L’Echo otkrila je šokantne detalje o narkokartelima, zlostavljanju dece i sajberkriminalu u Evropi.
De Bol je objasnila da su kriminalci od pandemije potpuno ušli u digitalni svet. To važi i za trgovinu drogom, gde se najveći deo poslova odvija onlajn. „Šifrovane poruke omogućavaju da se kontejner kokaina zameni za zgradu, pranje novca obavlja digitalno, a plaćanja se vrše u kriptovalutama,“ rekla je ona.
Glavni problem Europola u borbi protiv ovih zločina jeste što se većina poruka koje koriste kriminalci šalju preko provajdera van Evrope, koji nisu podložni evropskim zakonima. Pošto su poruke šifrovane, tehnološke kompanije tvrde da ni one ne mogu da vide sadržaj, pa čak ni uz sudski nalog ne mogu omogućiti pristup evropskim organima.
Deca su posebno ranjiva u ovoj situaciji, jer pedofili i drugi kriminalci mogu „istovremeno neprimetno da pristupe hiljadama dece.“
Ranljiva omladina lako upada u „razarajući svet“ digitalnih mreža, kaže De Bol. Dvanaestogodišnjaci su veoma podložni psihološkom pritisku i ne mogu da se brane. „Sve se ovo ne dešava na ulici, već kod kuće. Ako nemamo pristup kanalima gde se to odvija, ne možemo da razbijemo mrežu. To je društveni izbor,“ poručila je direktorka Europola, braneći zahtev za pravo nadzora nad razgovorima na šifrovanim platformama.
Ovo nije prvi put da policijske agencije zahtevaju pristup šifrovanim komunikacijama. Branitelji slobode govora upozoravaju da enkripcija omogućava bezbednu komunikaciju u autoritarnim režimima, dok su neke evropske zemlje optužile aplikacije za šifrovanu razmenu poruka za širenje „govora mržnje“ i kriminala. Još 2022. godine nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer predložila je zabranu Telegrama – aplikacije koju su već zabranile zemlje poput Kine, Irana, Pakistana, Belorusije i Kube.
De Bol je istakla da je Europol vrhunski u analizi podataka i da „ima stručnost koju često nemaju države članice, naročito kad su u pitanju šifrovane komunikacije.“ Kao primer navela je slučaj Sky ECC iz 2021, prvi put kada je Europol imao direktan pristup digitalnoj komunikaciji kriminalaca nakon što su njeni stručnjaci probili platformu za ćaskanje. Šefica Europola opisala je otkrića kao šokantna: „Osećali su se toliko sigurno u tom šifrovanom okruženju da su izdavali naređenja za ubistva bez trunke stida, kao da samo razgovaraju uz kafu. Mučenja i egzekucije su snimljene i poslati počiniocima, zajedno sa dokazima o uplati.“ Takođe je postalo jasno koliko je Evropa pogođena kriminalom vezanim za drogu i koliko su „pomorci, carinici, policajci i lučki radnici“ korumpirani.
Najviše brine to što kriminalne mreže sve više regrutuju mlade, jer u mnogim evropskim zemljama deca i omladina nisu krivično odgovorni do određene starosne granice. Dok u Velikoj Britaniji već desetogodišnjaci mogu biti krivično odgovorni za određene radnje, u Belgiji je ta granica viša. Ovde „vidimo dvanaestogodišnjake koji ubijaju za 20.000 evra.“
Mladi prestupnici se regrutuju preko video-igara i društvenih mreža. „Kriminalci testiraju njihovu osetljivost na nasilje određenim rečima, procenjujući mentalnu ranjivost i potencijal za eksploataciju,“ objasnila je De Bol. Cilj za koji se mladi koriste se takođe menja. „Ranije su mladi samo čuvali ili prodavali male količine droge. Danas se regrutuju da muče i ubijaju. Ako budu uhvaćeni ili ‘otkriveni’, samo ih zamene.“
De Bol smatra da bi za suzbijanje ovog problema trebalo razmotriti uvođenje starosne granice za korišćenje društvenih mreža. Protivnici ove ideje tvrde da bi to mogao biti način političkog establišmenta da ograniči pristup informacijama i mišljenjima koja smatraju neprikladnim – u trenutku kada mladi u Evropi sve više skreću udesno, sa rastom desničarskih populističkih i konzervativnih partija među mladim glasačima u zemljama poput Španije, Francuske i Nemačke.
|
Natisni