| |
|
| 06. 03. 2025 |
  |
Turska je najavila planove za izgradnju zida dugog 8,5 kilometara duž svoje granice sa Grčkom, označavajući prvu veliku meru fizičke bezbednosti zemlje na njenoj zapadnoj granici.
Odluku je otkrio guverner Jedrena Junus Sezer tokom konferencije za štampu o bezbednosti, javnom redu i upravljanju granicom održanoj u utorak.
Guverner Sezer je naglasio da je projekat deo širih napora za unapređenje bezbednosti granica, sprečavanje ilegalnih prelazaka i jačanje patrolnih ruta. „Prvi put na zapadnoj granici preduzećemo mere fizičkog obezbeđenja“, naveo je on. „Počećemo od grčke granice i nastavićemo u skladu sa situacijom u budućnosti. Zid će se u početku prostirati na 8,5 kilometara, u zavisnosti od raspoloživih sredstava“.
Sezer je istakao nedavna poboljšanja turske granične bezbednosne infrastrukture. „Prošle godine smo završili unapređenje 325 kilometara graničnih puteva. Ove godine, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, fokusiramo se na postavljanje elektro-optičkih stubova i dodatnih mera bezbednosti“, rekao je on.
„Završili smo patrolne rute i pokrenuli tender za izgradnju ograda i zidova, sličnih onima u istočnim provincijama“, dodao je Sezer, misleći na značajnu infrastrukturu podignutu duž njenih granica prema Iranu i Siriji.
Međutim, njeni napori da spreči migrante da uđu u Evropu blede u poređenju s pokušajima da zaštiti sopstvene granice, s postojećim graničnim zidovima na istoku koji se prostiru na preko 1.000 kilometara.
Dok će početna izgradnja obuhvatati 8,5 kilometara, Sezer je nagovestio da bi projekat mogao da se produži duž granice u narednim godinama. „Ovogodišnji cilj je uspostavljanje prvog dela zida, ali će uslediti dodatne bezbednosne strukture, u zavisnosti od budućih procena“, rekao je on.
Guverner je takođe prijavio značajan pad pokušaja ilegalne migracije kroz Jedrene. „Naša pokrajina više nije primarna ruta za ilegalnu migraciju“, naveo je on, ističući smanjenje migrantske aktivnosti od 93 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Pored toga, on je istakao intenzivirane operacije protiv krijumčara ljudi, koje su doprinele smanjenju ilegalnih prelazaka.
U septembru prošle godine, grčka vlada je takođe ponovo potvrdila svoju posvećenost proširenju sopstvene granične ograde sa Turskom, uprkos primedbama Evropske komisije i odbijanju Brisela da pomogne u finansiranju projekta.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis ranije je jasno stavio do znanja da će ograda biti izgrađena bez obzira na to da li su sredstva EU obezbeđena, navodeći: „Nova ograda će biti izgrađena sa ili bez Evropske unije“.
Izgradnja ograde počela je 2012. godine i od tada je proširena nacionalnim sredstvima.
Usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, Atina je ponovo podnela zahtev EU za finansijsku podršku za dalje proširenje ograde.
Brisel je, međutim, brzo odbio zahtev, i ponovio svoje protivljenje finansiranju fizičkih barijera kao što su ograde i pozvao na „inteligentnija rešenja“.
„Države članice moraju da štite spoljne granice EU. One su u najboljoj poziciji da odluče kako da to postignu u praksi, na način koji je u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU (zakonima), uključujući poštovanje osnovnih prava“, rekao je portparol Komisije u odgovoru.
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 06. 03. 2025 
111 ogleda, 
0 komentara
